Prošla godina bila je jako teška za stanovnike Treštanovaca, sela u blizini Požege. Naime, 25. juna Požegu i okola sela poharalo je nevreme praćeno gradom, a prema rečima stanovnika, ovo selo je najviše nastradalo. Osim privatnih imanja i kuća, stradao je i krov na Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg kao i na parohijskom domu.
Nije ovo previše pokolebalo stanovnike Treštanovaca, pa su već u avgustu i septembru u radnoj akciji uspeli da saniraju deo štete. Tada je postavljeno 300 kvadratnih metara krova na parohijskom domu. Sada je ovo zdanje, pored kojeg se nekad nalazila crkva iz 19. veka srušena u Drugom svetskom ratu, primilo sasvim drugačiji, svežiji izgled.
– Još pre nevremena koje nas je zadesilo, hteli smo da malo uredimo dom, da imamo gde da se družimo, da se okupljamo i razvijamo dalje planove i saradnju. Planirali smo da uredimo unutrašnjost jer je krov tada bio solidan pošto je prekriven pre nekoliko godina. Posle nevremena smo prekrili krov koji smo platili sredstvima Srpskog narodnog veća. Radne akcije smo organizovali samoinicijativno. Okupilo se nekoliko ljudi iz okolnih sela, iz opštine Jakšić. Selo smo prilično brzo obnovili. Bilo je nedovoljno materijala čija je cena skočila u nebesa, ali dosta toga smo brzo uspeli da rešimo. Troškove smo pokrivali sami sve dok nismo dobili osiguranje od države koje je bilo dovoljno da saniramo štetu. Taman je bilo dovoljno za crep i stolariju kao i sve ostalo što je bilo uništeno ledom – navodi predsednik Veća srpske nacionalne manjine Opštine Jakšić Zoran Vujasinović koji je i inače iz Treštanovaca.
Prema rečima naših sagovornika, ovo je multietničko selo, a saradnja sa rukovodiocima Opštine Jakšić je odlična.
– S načelnikom nemamo problema. Danas su uređivali poljske puteve, a dobili smo i staze, kao i niskonaponsku mrežu. Obnovljena je škola, a biće izgrađen i novi dom, tako da je sve dobro, nemamo loše reči. Nekad je ovde bilo 60 odsto pravoslavnog stanovništva, a sada je otprilike 40 jer se dosta Srba devedesetih godina prošlog veka odselilo u Srbiju, pa se kasnije nisu ni vraćali. Neki su imali nameru da se vrate, ali su odustali jer su im deca već bila odrasla i na kraju su ostali u Srbiji. Iz sela danas odlaze i Srbi i Hrvati, bez razlike. Stanovništvo je naslonjeno na Požegu, tamo idemo i u trgovine i na posao, a mladi u noćni život. Adminstrativne poslove obavljamo u Opštini Jakšić. Lokalno stanovništvo uglavnom živi od poljoprivrede – priča o životu u ovom selu Vujasinović, koji kao vozač autobusa takođe radi u Požegi.
Sa Zoranom se slaže i Zdravko Vujasinović, koji kaže da u ovom selu nikada nije bilo problema pa ni za vreme perioda velikih nacionalnih netrpeljivosti.
– Nikakvih problema nismo imali ni 1971. ni 1991. godine, sve je prošlo bez ikakvih tenzija i mržnje. Pokazali smo se i posle nevremena, čak smo imali pomoć volontera iz Siska koji su nam poslali pomoć. Na kraju se sve pokazalo kao pozitivno i dobro – priča Zdravko.
Na mestu crkve srušene u Drugom svetskom ratu, 1984. godine sagrađena je nova.
– Crkva je sagrađena od dobrovoljnih priloga, čak su i katolici pomagali. U ono vreme je to bila jedna od retkih crkava u okolini, posle je izgrađena i u susednom selu Eminovcima. Nastala je kao nekakvo nasleđe socijalizma jer je sagrađena radnim akcijama. Radili su i pravoslavci i katolici, nije se gledalo na veru i nacionalnost, čak mislim da su i izvođači radova radili na dobrovoljnoj bazi – priseća se Zdravko.
Zajedno sa svojom suprugom Zdravko Vujasinović bio je inicijator pokrivanja krova na crkvi nakon nevremena, a radna akcija je provedena veoma uspešno. Pomagali su volonteri od Okučana do Pakraca.
– Nas dvoje smo se javili episkopu jer je bilo šteta da objekat kisne pa nam je u pomoć priskočio i dožupan Nikola Ivanović. Iznenadili smo se velikim brojem volontera, došlo je tridesetak ljudi. Pomagali su ljudi iz celog kraja, iz susednih sela, ali i sela oko Pakraca, čak je došao i paroh iz Okučana protojerej-stavrofor Dragan Antonić koji je bio među prvim izvođačima radova. Kad je to pokrenuto, dogovorili smo se da posle pokrivanja crkve pripremimo zakusku za volontere. Šteta što se više ljudi ne odaziva na crkvene obrede – zaključuje Zdravko.
Prema prošlogodišnjem popisu stanovništva, ovo selo koje pripada opštini Jakšić broji 177 stanovnika, što je ukupno 80 manje nego prema popisu iz 2011. godine.
Na pola sata vožnje od Treštanovaca nalazi se selo Laze Ćosine. Od Požege do ovog sela dolazi se teško pristupačnim brdskim putem, preko sela Komušina. Kroz Komušinu prolazi asfalt, ali već na izlazu iz sela postoji prašnjavi put koji vodi do tri sela koja u nazivu imaju Laze: Ćosine, Vasine i Prnjavor. Nas je put odveo u Ćosine, malo selo sa svega nekoliko domova.
Srpsko stanovništvo u požeškom kraju nije bilo organizovano dok Dalibor Grabusin Vasinih Laza nije zajedno sa dožupanom Nikolom Ivanovićem, preuzeo stvar u svoje ruke.
– Sve je počelo pre možda dve godine kada sam sasvim slučajno upoznao Nikolu i doveo ovde na naš teren. Nakon toga počeli smo sa sitnim radovima na poboljšanju životnih uslova i društvenog života. Imali smo motiv da dignemo sela, da se vidi da i ovde ljudi žive. U tri sela ima možda 60 domaćinstava, ljudi ima, a ima i mladih, kao i dece. Život je dosta dobar, samo nam fale neki osnovni uslovi poput puta i vode. Dolaskom novog gradonačelnika Požege, počeli smo sa izgradnjom doma, dao nam je stolariju da se krene sa radovima i uveli smo struju – započinje Dalibor koji danas obavlja funkciju predsednika požeškog SDSS-a.
Glavni događaj prethodnih dana u ovom mestu koje katastarski pripada Gradu Požegi jeste radna akcija uređivanja budućeg društvenog doma. Naš sagovornik je, zajedno sa nekoliko sumeštana bio i inicijator radova.
– Radili smo krov, a pomalo radimo i unutrašnjost. Nadamo se da ćemo ubrzo završiti. Unutra obrađujemo prostor oko prozora, gletujemo, obijamo žbuku i sređujemo podove. Do sada smo imali već nekoliko radnih akcija na koje je dolazilo po 10 do 15 ljudi i sve je dobro prošlo. U narednim akcijama ćemo se potruditi da sve završimo i da se konačno možemo useliti i pustiti mlade da imaju gde da uživaju i slave rođendane i ostale proslave. Očekujemo još mnogo od Grada, ali bićemo zadovoljni šta god da dobijemo. Priželjkujemo radove na asvaltiranju puta, a ako nema asfalta da se makar postojeći put popravi – zaključuje predsednik Samostalne demokratske srpske stranke GO Požega Dalibor Grabusin.
Pogled sa vinograda pored budućeg doma kulture u Lazama Ćosinim puca sa severne strane na požešku Zlatnu dolinu, a sa južne čak do Republike Srpske, tvrde lokalci. Ćosine Laze broje 17 stanovnika, Laze Prnjavor samo sedam, dok najmnogoljudnije Laze, one Vasine broje 20 stanovnika prema popisu iz prošle godine. Većina stanovnika u ova tri sela je srpske nacionalnosti.
Govorio je Zdravko i o važnosti parohijskog doma, veoma značajnog spomenika za ovo selo, posebno za Srbe koji su ovde opstali do danas. Kaže i kako je, uprkos dobrim nacionalnim odnosima, i ovo selo zadesila tužna slika kao i u ostatku Hrvatske.
– Ovde su se nekad obavljale liturgije, oba moja sina su tu krštena. Proslavljali smo tu i seoski kirbaj, međutim to je sad izumrlo, nema stanovništva, selo se prepolovilo iako smo udaljeni samo osam kilometara od Požege. Ipak, to nije problem samo kod nas, vidi se i u ostatku slabije razvijenih geografskih celina u Hrvatskoj. Međutim, šta je, tu je. Mi kao mali ljudi ne možemo ništa da promenimo. Vidimo šta se dešava, ali smo nemoćni da nešto promenimo. Vlada se trudi da nešto pomogne, ali ništa se tu ne može finansijski pomoći, treba na nekakav drugi način. Da ne pričam o odlivu mladih ljudi koji odlaze iz čitave države. Ne znam da li će se to promeniti, ali moramo da budemo optimisti i nadamo se da će biti bolje. Možda će neke generacije iza nas da stvari promene na bolje, a mi stari čekamo da vidimo šta će se desiti – ponavlja Zdravko Vujasinović priču mnogih stanovnika siromašnijih delova Hrvatske.
***
Dušan Velimirović (Vukovar,29.4.1993) Magistar kulturologije i medijske kulture na Akademiji za umjetnost i kulturu Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku. Radi pet godina u Zajedničkom vijeću općina kao novinar u TV produkciji ZVO-a u emisiji Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema, časopisu Izvor i portalu srbi.hr. Na Sveučilištu da Beira Interior u Covilhi, Portugal boravio je 2016. godine jedan semestar, putem projekta Erasmus+, gdje je pohađao kolegije na katedrama za novinarstvo i socijalne studije. Pohađao je i još nekoliko Erasmusovih seminara, kao i one u organizaciji različitih NVO udruga. U slobodno vrijeme aktivan je u programima Srpskog kulturnog centra iz Vukovara gdje, između ostalog, piše i za godišnjak Dobra voda. Još u studentskim danima, bio je jedan od pokretača, najprije bloga, a kasnije i muzičkog portala mixeta.net. Posebno zadovoljstvo predstavlja mu web novinarstvo kao i prednosti koju nam danas donose društvene mreže.
