Fra Ma Fu 2018

Đorđe Ivanović: Otkrivanje tajni Fažane i reportaža

  Festival Fra Ma Fu         Đorđe Ivanović         04.10.2018.
Đorđe Ivanović: Otkrivanje tajni Fažane i reportaža

Fažana – do skora, kako neki organizatori festivala tvrde, mesto poznato samo po tome što se iz njega išlo za čuvene Brione, od sada će se naći na novinarskoj i kulturnoj mapi Hrvatske i regiona zbog Fra Ma Fu festivala koji se ove godine tamo održao. Festival je ime dobio po potpisu i prvim slovima imena čuvenog novinara i pisca Franje Martina Fuisa, a sada se četvrti put održao u Istri, kao omaž poznatom autoru koji, iako je voleo da putuje nije imao prilike da je poseti. Bogat program koji je uključivao predstave, otvorena predavanja, panele, radionice i ulične koncerte sa piknikom, privukao je novinare iz više od desetine zemalja.

ITALIJA U HRVATSKOJ

Obala ovog mesta sama po sebi nudi pravo primorsko iskustvo, koje je doduše ograničeno. Fažana ima svega oko 2000 meštana i njena veličina je srazmerna tome, zbog čega posetiocu nije teško da za jedan dan upozna sve ulice i zgrade ovog obalskog gradića. Natpisi svuda oko nas su na hrvatskom i italijanskom, a zastave te dve države se često zajedno viore na jarbolima širom Fažane. Korišćenje oba jezika se među meštanima podrazumeva. Pored kuća i jednospratnih i dvospratnih zgrada koje podsećaju, gle čuda, na italijanske priobalne stambene blokove, tu se mogu naći i zanimljivi meštani. Jedan od njih kako nam kažu, jedini je u istoriji Fažane (a možda i šire) koji nosi ime Engels. Kao simbol jedne epohe, starac simpatičnog lica sa krupnim očima i dugom sedom bradom sa majicom na kojoj je lik Josipa Broza Tita svaki dan šeta ulicama i razmenjuje pozdrave sa komšijama. Međutim, titula najpoznatijeg lokalca je bez sumnje otišla bokseru Mate Parlovu, koji ovde ima svoj spomenik i šetalište nazvano po njemu. Kako ne bi bili zaboravljeni, svi njegovi uspesi su izlistani na tabli na početku samog šetališta.  

Glavni akter i razlog okupljanja novinara, Fra Ma Fu, koji je bio mnogo više od običnog novinara. Rođen u Virovitici 1908. godine, svojim širokogrudnim interesovanjima je upisao sebe u istoriju svih žanrova kojima se bavio. Bio je fotoreporter, pesnik, strip-scenarista, pilot i avanturista, koji je za svojih 35 godina života definitivno ostavio trag u svim navedenim oblastima, a pogotovo u kreiranju turističkih reportaža. To je između ostalog i bio motiv kreatorima festivala da, u njegovu čast, pokušaju da na festivalu ožive sve žanrove njegovog delanja što je podrazumevalo koncerte, predstave, knjige, stripove i reportažame. U svom radu sarađivao je sa poznatim ilustratorom Andrijom Maurovićem. Stradao je u avionskoj nesreći 1943. godine, dok je pokušavao da se pridruži partizanima.

Predavači nisu održavali klasični ex cathedra odnos na radionici već su se trudili da podstaknu interaktivnost. Mlakar, koji predaje na Fakultetu filozofije i religijskih znanosti, nije mogao da odoli profesionalnoj navici, te je kroz razgovor neretko propitivao.

PRENOŠENJE ZNANJA S KOLENA NA KOLENO

Među više od stotinu novinara iz desetine zemalja koji su posetili festival, našla se i grupa studenata i mladih novinara koja se u Fažanu uputila kako bi baš na radionicama na ovom festivalu prigrabila znanje od svojih iskusnijih kolega. Predavači su bili prekaljeni novinari nekadašnjih listova Polet, Arena i Student o kojima smo mi mlađi slušali kao o izuzetno profesionalnim i pronicljivim listovima osamdesetih godina sa prostora SFRJ. Novinari i urednici, Mirko Mlakar i Saša Leković su bili vodiči kroz ovaj, za nas centralan, događaj festivala govoreći o različitim pristupima reportaži kao i komentarisanju i analiziranju pojedinih.

Radionice o reportažama	/ Autor Marko Gracin/Novi list

Predavači nisu održavali klasični ex cathedra odnos na radionici već su se trudili da podstaknu interaktivnost. Mlakar, koji predaje na Fakultetu filozofije i religijskih znanosti, nije mogao da odoli profesionalnoj navici, te je kroz razgovor neretko propitivao, dok se Leković trudio da sumira ranije spomenuto i stavi sve naučeno u okvir. Ne čudi što su nedugo zatim kroz šalu dobili nadimke loš i dobar policajac.

ZNAJ DA SI USPEO U NOVINARSTVU ONOG TRENUTKA KADA TVOJIM NOVINAMA BUDU PRETILI I PALILI IH

Iako je većina polaznika bila iz Hrvatske, grupa je bila prilično heterogena. Od studenata prve godine novinarstva koji su tek kročili u ovo područje, preko novinara dnevnih listova pa do istraživačkih novinara, u ovoj grupi smo učili jedni od drugih gotovo koliko i od predavača. Stvaranje poznanstava i veza je jedan od saveta koje smo od prvog dana počeli da primenjujemo. Pauze za ručak su bile momenti u kojima sam upoznavao druge učesnike radionica, ali i ostale posetioce festivala. Među njima i reportera Novosti Vladimira Jurišića, koji je tražeći kradljivca svojih novina došao do našeg stola i upitao nas da li smo mu mi „popalili novine“. Kroz smeh smo negirali krivicu, nakon čega nam se pridružio i započeo razgovor. Objašnjava da je već dugo u novinarstvu i da on piše za Novosti već skoro deceniju.  „Preneću vam rečenicu koju mi je rekao moj urednik u novinarskoj školi lista Borba dok sam bio mlad novinar: Znaj da si uspeo u novinarstu onog trenutka kada tvojim novinama budu pretili i palili ih.“ govori naš stariji kolega dok  klimamo glavom u znak potvrde podsećajući se na onu čuvenu Orvelovu od pre više od pola veka gde je rekao da je novinarstvo pisanje onoga što neko ne želi da vidi, dok su sve ostalo su odnosi s javnošću.

Dodatna "nastava" sa novinarom Vladimirom Jurišićem

KUĆERDA NA LAKAT

Za sve ovo vreme ostrva Brioni nas gledaju preko puta i dozivaju. Oni koji su tamo smešteni, u starim hotelima koji su nekada bili najluksuzniji u Jugoslaviji, nam govore kako je more na toj strani čistije i kako je glavno ostrvo prelepo za šetnju. Nažalost, nismo uspeli da posetimo Titovo omiljeno letovalište i gledamo svet iz ostrvske perspektive. Naš smeštaj, u apartmanskom naselju Bi Village, u blizini Fažane, je bio jedinstven za sve. Na prvi pogled izgledao je kao običan hotel, da bismo nakon dobijanja ključa i instrukcija shvatili da je to ustvari veliko naselje montažnih kućica raznih oblika, boja i nivoa „stabilnosti“. Još jedan podatak koji nam zaposleni prenose je i to, da ovo naselje u jeku sezone ima i do tri puta više stanovnika nego sama Fažana! Poseduje dva restorana, kafić, bazen, diskoteku, čak i ambulantu. Jednoglasno se iščuđujemo dok lutamo među dugim redovima ovog naselja tražeći svoje kuće. One nisu mnogo prostrane, dve odvojene sobe sa kupatilom pripadaju jednom objektu ispred kojeg postoji zajednički drveni trem. Pri ulasku primećujemo da su zidovi prilično tanki i da svaki jači korak suseda (koji bi se pre mogli nazvati cimeri) može da zadrma i naše tlo pod nogama. Malo je reći da smo se osećali kao tri praseta iz bajke, čije kuće će u svakom trenutku neki vuk oduvati. Sve nam je ovo novo i zanimljivo, tako da smo se bez teškoća prilagodili onome što će nam biti dom sledeća tri dana. Nije prošlo mnogo vremena pre no što smo se dogovorili da nam navedeni tremovi budu mesto druženja nakon dnevnih obaveza koja bi pored nas, posetila i domaća istarska vina.

Fažana je veoma gostoprimljivo mesto stoga se i krajem septembra brižljivo stara da njeni poslednji turisti, mahom Nemci, odu noseći isključivo lepe utiske. U takvom jednom ugodnom ambijentu na večeri spomenuo sam konobarima da sam iz Novog Sada na šta su se oni nasmejali i dodali da znaju od trenutka kada sam ušao. Isprva zbunjen, otkrivam da je razlog tome poseta jednog drugog Đorđa iz Novog Sada ovim krajevima, koji je još pre nekoliko decenija prvi put osvojio Istru i izgleda odlučio dugo da ostane. I dok se ovih dana jedni novinari mogu naći na plažama kako koriste svaku priliku da osete toplinu mora na izmaku leta, drugi ipak nemaju taj luksuz i vredno rade u baštama pokrivenim suncobranima i bežičnim internetom.

Granice iscrtane devedesetih godina kao da ne postoje za korpus mladih novinara okupljenih ovde, koji se oslobođeni većeg dela tereta minulih ratova raduju svakoj vrsti saradnje i druženja.

KOLEGIJALNOST I USPOMENE

Na poslednjoj radionici, dok razmenjujemo ideje o eventualnim reportažama koje bismo mogli napraviti, u znak zahvalnosti dobivamo knjige o novinarstvu Osnove novinarstva Stjepana Malovića i Radio, mit i informacija Nade Zgrabljić Rotar u izdanju Golden Marketinga. Razmatrajući pisanje iz udaljenih mesta jedan kolega postavlja očigleno pitanje:„Kako novinar može naći fiksera u nekom nepoznatom gradu i napraviti priču?“. Odgovor se gotovo sam nameće jer se većina polaznika radionica osećala vezanim za novostečene kolege toliko da bi sigurno u svakom trenutku u budućnosti ponudila svoju pomoć onima koji bi to zatražili. Granice iscrtane devedesetih godina kao da ne postoje za korpus mladih novinara okupljenih ovde, koji se oslobođeni većeg dela tereta minulih ratova raduju svakoj vrsti saradnje i druženja.

Na završetku radionice profesor Mirko Mlakar uručio nam je knjige o novinarstvu, poklon Golden marketinga

I na koncu, kako bi ovaj događaj bio zapamćen dugo, morala je da se napravi grupna fotografija svih učesnika. Ali ne bilo kakva. Poznati fotograf  Šime Strikoman se proslavio praveći svoje „milenijske fotografije“,  koje se prave u trenutku kada subjekti svojim telima prave različite oblike ili natpise. U ovom slučaju učesnici su se rasporedili kako bi prvo napravili oblik Mate Parlova, a nakon toga formirali ćup za vodu koji je simbol opštine Fažana. Okupljanje na centralnom trgu je poslednji put sabralo sve učesnike ovog festivala kako bi, držeći se za ruke, stvorili jedinstvenu uspomenu na četvrti Fra Ma Fu festival koji su, na ovaj način, ispraćali. 

Autor je student četvrte godine novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.  Prethodno je studirao povijest, ali se prebacio na novinarstvo jer mu je to zanimljivije i dinamičnije. Volontirao u nekoliko organizacija poput Crveni Krst Novog Sada, EXIT festival i Mensa Srbije. Iskustvo u novinarstvu stekao je radeći  na nekoliko projekata koji uključuju borbu za prava žena, monitoring medija u potrazi za nivoom njihovog poštovanja prava na pretpostavku nevinosti i prava na privatnost. Pisanje za magazin Newsweek Srbija, radio je na istraživanju za  projekt Pritisci na lokalne medije u Vojvodini koji je provela Novosadska novinarska škola. Prisustvovao je obuci fact checking sajta Istinomer u Beogradu kao i BIRN ljetnoj školi istraživačkog novinarstva. Suradnik je nekoliko studentskih portala uključujući Univerzitetski odjek i Časopis KULT.

Ove mrežne stranice koriste kolačiće kako bismo vam pružili bolje korisničko iskustvo. Za više informacija o korištenju kolačića na ovim stranicama, kliknite ovdje. Nastavkom pregleda web stranice slažete se sa korištenjem kolačića.